Radim kao tužilac u Osnovnom sudu u Mitrovici. Sa porodicom živim u Severnoj Mitrovici. Od 1994. godine sam počela sa radom kao pripravnik u okviru srpskog pravosuđa, da bih posle prešla na položaj stručnog saradnika, a kasnije i tužioca.
U toku 2017. godine smo se integrisali i postali deo pravosudnog sistema Kosova. Na početku je u radu prevod bio veliki problem, koji je danas u potpunosti rešen uz angažovanje većeg broja osoblja i prevodilaca.
Po meni, proces integracije pravosuđa je u uspešno sproveden. Postoji veliki stepen saradnje između Tužilaštva, policije i Suda, što ih čini međusobno zavisnim u radu. Svi smo angažovani u poslu i spremni da služimo građanima, što zauzvrat doprinosi povećanju stepena poverenja koje imaju u naše institucije.
Osnovno tužilaštvo u Mitrovici ima nadležnost nad šest opština. Moje lično mišljenje je da su odnosi unutar samog Osnovnog tužilaštva na zavidnom nivou, što takođe doprinosi promovisanju saradnje i međusobne podrške među kolegama svih etničkih zajednica. Svi imaju ulogu u osiguravanju da se postupci ne odlažu. Verujem da je pravosudni proces relativno brz, da je došlo do konsolidovanja saradnje među pravosudnim stručnjacima, te da smo fokusirani na izgradnju korektnih i profesionalnih odnosa.
Kada je došlo do integracije sistema, postojala je gomila zaostalih predmeta koje je bilo teško rešiti. Danas je veliki broj tih zaostalih predmeta rešen. Podaci sa kraja 2017. godine pokazuju da je bilo 10,768 zaostalih predmeta u pisarnici, dok je 4,044 novih predmeta stiglo na obradu u toku 2018. godine. U toku te godine, rešeno je ukupno 5,883 predmeta. To znači da je preko 30 procenata dostavljenih predmeta rešeno samo u toku 2019, tek godinu dana nakon integracije sudija i tužilaca. Rešeno je 429 predmeta gde sam ja bila tužilac, što govori o mom doprinosu radu Osnovnog suda u Mitrovici nakon integracije pravosuđa. Građani sada mogu dobiti uverenja da nisu pod krivičnom istragom i druga dokumenta koje izdaju lokalni sudovi i policijske stanice.
Rad pravosuđa je imao pozitivne efekte na živote građana, uzevši u obzir smanjeni broj počinjenih krivičnih prekršaja. Prema podacima Kosovske policije, u toku 2019. godine je došlo do sveukupnog smanjenja od 13,7% prijavljenih krivičnih prekršaja u odnosu na 2018.
U toku januara i februara 2019. godine smo imali 60 prijavljenih slučajeva nasilja u porodici, dok je u junu i julu taj broj bio niži – 20. Ovo su jasni pokazatelji da je broj slučajeva nasilja u porodici smanjen. U drugoj polovini 2018. godine, 16 lica je bilo lišeno slobode zbog nasilja u porodici. Između januara i juna 2019. godine, slobode je lišeno tek 9 lica.
Uverena sam da ovi brojevi takođe pokazuju da je poraslo poverenje građana pošto vide da sudovi sada funkcionišu i da će se protiv svakog počinioca voditi tužbeni postupak. Ranije se davalo veći značaj tradicionalnim običajima umesto sudova. Danas, međutim, žrtve prijavljuju slučajeve, a te slučajeve mi rešavamo. To su posledice integracije sudija i tužilaca.
Ja sam takođe i koordinatorka za borbu protiv nasilja u porodici. Kroz svakodnevne razgovore sa žrtvama i građanima, ostvarili smo značajne rezultate na polju smanjenja stope kriminala. Mnoge ustanove su bile deo rešavanja problema. Tužioci blisko sarađuju sa policijom, braniocima žrtava i pravnim zastupnicima, kao i Centrom za socijalni rad; svi su posvećeni rešavanju problema nasilja u porodici kao prioritetu.
Navedeni stavovi su lični stavovi osobe koja se materijom bavi na praktičan način.
Ovaj članak je omogućen uz finansijsku podršku ambasade Kraljevine Norveške na Kosovu i Evropske unije. Sadržaj ove publikacije je isključiva odgovornost Grupe za javno zagovaranje politika između Kosova i Srbije i ni na koji način se ne može smatrati da predstavlja stavove ambasade Kraljevine Norveške ili Evropske unije.
